Ministarstvo finansija saopštilo je da je Vlada Republike Srbije usvojila na današnjoj sednici Zaključak o Aneksu 2 Osnovnog ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da će ova mera pomoći domaćim preduzećima čije je poslovanje usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije.
Mali je objasnio da je reč o podršci za oko 1.400 preduzeća, koja će imati mogućnost da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme.
Prema njegovim rečima, ratna dešavanja u Ukrajini su dovela do promena okolnosti koje se nisu mogle predvideti izbijanjem pandemije koronavirusa.
On je objasnio da to paralelno negativno utiče na privrednu aktivnost, naročito subjekata čija je poslovna aktivnost direktno ili indirektno vezana za izvoz i uvoz robe i usluga i koji imaju razvijenu i pretežnu privrednu saradnju sa privrednim subjektima iz Ukrajine, Ruske Federacije i Belorusije.
Zato smo odlučili da im pomognemo, a za realizaciju ovog zaključka nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Srbije. Dakle, bankama je omogućeno zaključenje aneksa ugovora kojim će korisnici kredita moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme, a sve u cilju poboljšanja otplatnih kapaciteta tih subjekata, naveo je ministar.
On je ukazao na to da je država do sada ukupno izdvojila približno 8,8 milijardi evra za pomoć privredi i građanima, a jedna od mera je bila donošenje Uredbe o utvrđivanju garantne šeme.
Bankama je omogućeno da plasiraju iznos do dve milijarde evra kroz realizaciju kredita. S obzirom na to da nisu sva sredstva iskorišćena, rok za zaključivanje ugovora o kreditu je produžen, a država je prepoznala i potrebu za odobravanjem dodatnih 500 miliona evra pomoći, u cilju održavanja likvidnosti, rekao je ministar.
Time je ukupan iznos sredstava plasiranih putem prve garantne šeme dostigao 2,5 milijardi evra. Istovremeno, rok za puštanje kredita u tečaj je produžen do 31. jula 2022. godine, objasnio je Mali, navodeći da su banke do 31. marta 2022. godine plasirale klijentima približno 2,3 milijarde evra, kroz 39.248 ugovorenih kredita.
Država je prepoznala potrebu da dodatno pomogne najugroženijim privrednim subjektima koji imaju pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto u 2020. godini, u odnosu na isti period u 2019. godini, te je u aprilu prošle godine donet Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije, čime je odobreno dodatnih 500 miliona evra pomoći.
Osim toga, kako je istakao, u decembru 2021. godine izmenjen je Zakon o drugoj garantnoj šemi, čime je predviđen izuzetak da korisniku kredita koji spada u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, može biti odobren kredit obezbeđen garancijom, uz ispunjenje propisanih uslova.
Usvajanjem Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme postavilo se pitanje refinansiranja obaveza korisnika kredita poslovnih banaka drugom garantnom šemom, zbog čega je razmotrena opcija da se dozvoli refinansiranje, naveo je ministar.